Mi­lo­rad Pu­po­vac, Sa­vo Štr­bac, De­nis Ku­ljiš, Mi­loš Ko­vić i Mi­o­drag Lin­ta ko­men­ta­ri­sa­li su pred­log advo­ka­ta An­ta Go­to­vi­ne da Hr­vat­ska 28. sep­tem­bra oda po­čast Sr­bi­ma stra­da­lim u ra­tu 1995. go­di­ne.
Sa­go­vor­ni­ci in­ter­net por­ta­la RTS-a raz­li­či­to ocje­nju­ju tu ini­ci­ja­ti­vu, ali ve­ći­na is­ti­če da Hr­vat­ska naj­pri­je mo­ra da pro­na­đe i ka­zni sve od­go­vor­ne za ubi­stvo i pro­gon Sr­ba u voj­no-po­li­cij­skoj ak­ci­ji „Olu­ja”.  
Mi­lo­rad Pu­po­vac, pred­sjed­nik Srp­skog na­ci­o­nal­nog vi­je­ća, sma­tra da srp­ska za­jed­ni­ca u Hr­vat­skoj tre­ba da od­re­di dan i mje­sto na ko­me će bi­ti ko­me­mo­ra­ci­ja žr­ta­va.
„Zlo­či­ni su po­če­li da se de­ša­va­ju na sam dan „Olu­je” i ni­su se ogle­da­li sa­mo u ubi­stvi­ma već i u pro­go­nu, pa­lje­nju, pljač­ki. Za­to mi oče­ku­je­mo, kao što to či­ni­mo već du­ži niz go­di­na, da ko­me­mo­ra­ci­je po­či­nju sa da­nom stra­da­nja i u da­ni­ma stra­da­nja”, iz­ri­čit je Pu­po­vac.
Na­po­mi­nje da pri­je od­re­đi­va­nja da­tu­ma ka­da će Hr­vat­ska oda­ti po­čast srp­skim žr­tva­ma, kriv­ci mo­ra­ju da se sank­ci­o­ni­šu.
„Dr­ža­va naj­pri­je mo­ra da sank­ci­o­ni­še one ko­ji su po­či­ni­li zlo­či­ne, uklju­ču­ju­ći na­rav­no i one ko­ji su po­či­ni­li zlo­či­ne u Va­ri­vo­da­ma, ali i na mno­gim dru­gim mje­sti­ma. Ka­da se to do­go­di, on­da će­mo pre­po­zna­ti ozbilj­nu na­mje­ru da se odr­ži sje­ća­nje na stra­da­le u Hr­vat­skoj”, ka­že Pu­po­vac.
Sa­vo Štr­bac, pred­sjed­nik do­ku­men­ta­ci­o­no-in­for­ma­ci­o­nog cen­tra „Ve­ri­tas”, sma­tra da je po­nu­đe­ni da­tum obi­lje­ža­va­nja srp­skih žr­ta­va, za­pra­vo, po­ku­šaj pod­va­le Sr­bi­ma.
„Zna­ju­ći Mi­še­ti­ća kao ve­li­kog do­mo­lju­ba, da ne ka­žem usta­šu, ko­ji je pri­je tri-če­ti­ri da­na tvr­dio da su u „Olu­ji” ubi­je­na sa­mo 44 ci­vi­la, a vr­lo do­bro zna ko­li­ko ih je ubi­je­no. Ovo je je­dan ve­li­ki po­ku­šaj pod­va­le Sr­bi­ma, a to vr­lo do­bro zna sva­ko ko je do­bro pro­či­tao nje­go­vu po­ru­ku, i nje­go­vo ob­ja­šnje­nje u Ju­tar­njem li­stu”, na­vo­di Štr­bac.
Štr­bac sma­tra da Hr­vat­ska na­mjer­no od­la­že dan ka­da će oda­ti po­štu srp­skim žr­tva­ma.
„Što da­lje od 5. av­gu­sta, to bo­lje za Hr­va­te i za­to je Mi­še­tić i pred­lo­žio ovaj da­tum 28. sep­tem­bar. Na­ma ne tre­ba Hr­va­ti da po­kla­nja­ju da­ne se­ća­nja, oni tre­ba da ot­kri­ju i pro­ce­su­i­ra­ju i osu­de po­či­ni­o­ce tih ubi­sta­va nad Sr­bi­ma, jer za Va­ri­vo­de još ni­ko ni­je osu­đen”, pod­sje­ća Štr­bac.
De­nis Ku­ljiš, no­vi­nar iz Za­gre­ba sma­tra da je pred­log advo­ka­ta An­te Go­to­vi­ne do­bar i da je do­bro da se je­dan dan od­re­di kao dan ko­me­mo­ra­ci­je za ci­vil­ne žr­tve ko­je su pa­le po­sli­je „Olu­je”.
„Mi­slim da je ta ini­ci­ja­ti­va po­zi­tiv­na i da sva­ko tre­ba ta­kvu ini­ci­ja­ti­vu da po­zdra­vi. Sad mo­že da se po­sta­vi pi­ta­nje da li je da­tum ko­ji je oda­bran 28. sep­tem­bar do­bar, da li je mo­gao ne­ki dru­gi i slič­no, ali to je ma­nje bit­no”, do­da­je Ku­ljiš ob­ja­šnja­va­ju­ći da je to is­klju­či­vo lič­ni pred­log Mi­še­ti­ća.
„Bit­no je da li je pred­log va­li­dan, a me­ni je dra­go da Mi­še­tić ova­ko ne­što uop­šte iz­no­si, a ko­ji su po­li­tič­ki mo­ti­vi, pa sva­ko ih ima. Ako je pred­log do­bar on­da ga tre­ba pri­hva­ti­ti bez ob­zi­ra na po­li­tič­ke mo­ti­ve”, za­klju­ču­je Ku­ljiš.
Mi­loš Ko­vić, isto­ri­čar na­gla­ša­va da je kraj­nje vri­je­me da se pre­sta­ne, ka­ko ka­že, sa ne­do­stoj­nim po­ga­đa­njem, cjen­ka­njem i pri­ku­plja­njem po­li­tič­kih po­e­na, i u Za­gre­bu i u Be­o­gra­du, na stra­da­nji­ma i po­gi­bi­ja­ma lju­di.
„Sr­bi­ja bi za­i­sta tre­ba­lo da po­ka­že ma­lo vi­še sa­mo­svi­je­sti i do­sto­jan­stva, umje­sto da se ba­vi iz­ja­va­ma advo­ka­ta An­te Go­to­vi­ne, ko­ga je Hag, upr­kos svim ma­te­ri­jal­nim do­ka­zi­ma, oslo­bo­dio kri­vi­ce za ubi­ja­nje 2.000 i pro­tje­ri­va­nje 240.000 srp­skih ci­vi­la”, uka­zu­je Ko­vić.
Na­po­mi­nje da Sr­bi­ja ne mo­že da uti­če na pro­sla­vu „Olu­je” u Za­gre­bu jer zva­nič­na Hr­vat­ska ima po­dr­šku onih ve­li­kih si­la ko­je ćut­ke pre­la­ze pre­ko obe­le­ža­va­nja „Olu­je”, a ću­ta­nje je, sma­tra Ko­vić, znak odo­bra­va­nja.
„One si­le su u Ha­gu pre­su­di­le da 240.000 srp­skih žr­ta­va „Olu­je” jed­no­stav­no ne po­sto­ji, kao i što ne po­sto­ji pre­ko 3.000 srp­skih žr­tva­va mu­sli­man­skih sna­ga iz Sre­bre­ni­ce, u op­šti­na­ma Bra­tu­nac i Sre­bre­ni­ca. Ne po­sto­ji ni bli­zu 200.000 Sr­ba po­bi­je­nih i pro­tje­ra­nih iz Sa­ra­je­va. Ne po­sto­ji ni pre­ko 240.000 Sr­ba pro­tje­ra­nih sa Ko­so­va i Me­to­hi­je”, uka­zu­je Ko­vić.
Ne pre­go­va­ra­ti i ne ras­pra­vlja­ti se sa hr­vat­skim po­li­ti­ča­ri­ma i advo­ka­ti­ma, sa­vje­tu­je Ko­vić i do­da­je da je glav­ni cilj Sr­bi­je da pre­bro­ji mr­tve, ra­zu­mi­je šta se to do­go­di­lo i spri­je­či da se to isto po­no­vi.
Ko­vić ne­ga­tiv­no ocje­nju­je i pred­log srp­skog pre­mi­je­ra o za­jed­nič­kom da­nu sje­ća­nja. „Po­štuj­mo mr­tve i rje­ša­vaj­mo sop­stve­ne pro­ble­me. A do­bro­su­sjed­ski od­no­si ne­ka po­či­va­ju na je­di­nom pra­ved­nom prin­ci­pu – re­ci­pro­ci­te­tu. Do da­na ka­da će ov­de po­bi­je­di­ti ra­zum i ra­zu­mi­je­va­nje. A on se ne na­zi­re”, za­klju­ču­je Ko­vić.
Mi­o­drag Lin­ta, pred­sjed­nik Ko­a­li­ci­je udru­že­nja iz­bje­gli­ca, sma­tra da se o Mi­še­ti­će­vom pred­lo­gu mo­že raz­go­va­ra­ti i da je on ostva­riv, ali ka­ko ka­že, pod uslo­vom da u Hr­vat­skoj bu­de po­li­tič­ke vo­lje za su­o­ča­va­nje sa tam­nom stra­nom svo­je isto­ri­je de­ve­de­se­tih.
„To je pred­log ko­ji mo­že bi­ti osno­va za raz­go­vor. Po­treb­no je da se oda po­čast srp­skim žr­tva­ma, ali ne sa­mo onim ko­ji su stra­da­li na­kon „Olu­je” već i za vri­je­me ak­ci­je. Po­red to­ga, po­treb­no je da Hr­vat­ska omo­gu­ći da se na sva­kom mje­stu gdje su stra­da­li Sr­bi sta­vi spo­men-plo­ča sa ime­ni­ma stra­da­lih Sr­ba”, is­ti­če Lin­ta.
Na pi­ta­nje da li ini­ci­ja­ti­va Go­to­vi­ni­nog advo­ka­ta mo­že do­pri­ni­je­ti sni­ža­va­nju ten­zi­ja u re­gi­o­nu, Lin­ta od­go­va­ra da sa­mo vra­će­na ljud­ska pra­va prog­na­nim Sr­bi­ma to mo­gu uči­ni­ti.
„Smi­ri­va­nju ten­zi­ja mo­že do­pri­ni­je­ti sa­mo ako u hr­vat­skom dru­štvu bu­de sprem­no­sti da se prog­na­nim Sr­bi­ma i srp­skim po­vrat­ni­ci­ma vra­te nji­ho­va ote­ta ljud­ska pra­va, ka­zne od­go­vor­ni za zlo­či­ne nad Sr­bi­ma, pri­zna­ju srp­ske žr­tve, sank­ci­o­ni­šu gru­pe i po­je­din­ci ko­ji ši­re na­si­lje i go­vor mr­žnje pre­ma Sr­bi­na, pre­sta­ne sa ne­gi­ra­njem i uma­nji­va­njem srp­skih žr­ta­va u Dru­gom svjet­skom ra­tu i gra­đan­skom ra­tu de­ve­de­se­tih go­di­na”, pod­vla­či Lin­ta.
(RTS)